Neiskorišćene 4 meč lopte i Nemci nas u tajbrejku pobediše

 Šesto mesto u Ligi nacija prošle godine u slučaju odbojkaša,

 a u ovogodišnjoj Ligi nacija, prvu grupnu fazu u grupi

 2 smo igrali u TD Place Areni, u Otavi.

 Prvu utakmicu protiv Bugara smo pobedili sa 3:1 u setovima, drugu 

 protiv Francuske izgubili sa 1:3 u setovima, treću protiv Argentine

 pobedili sa 3:2 u setovima.

 Četvrta utakmica protiv Nemaca bila veoma tesna u prva dva

 seta (27:25 za Nemce u 1.setu, u 2. setu isti rezultat samo za nas),

 u 3. setu smo ostvarili fin plus (25:18).

 Na žalost, imali smo 4 meč lopte i to neiskorišćene, Nemci taj

 set osvojiše sa 28:26 i naši u tajbrejku poraženi sa 16:18.

 Velika je žal ovaj poraz, biće veoma težak zadatak protiv Amerike i

 taj meč će biti za 10 dana u Armejec areni u bugarskoj Sofiji, kada

 će biti 2. grupna faza, u grupi 4.

 Najbolji od Nemaca: From i Veber (18), Rajhert (17), Mase (16) i

 Krage (11).

 Najbolji od naših: Petković (24), Perić (22), Kujundžić (16) i

 Mašulović (13).

                                             

                             Najbolji potezi 

 

Naše finale protiv S.A.D i pobedaaa!!!

 Divizija, tri pobede i dospele u finale https://sportisk.blogspot.com/2019/04/nas-put-do-finala.html.

 Pre nego što opišem utiske o finalu, na kratko je deo naše ekipe

 pogledao duel Amerika vs Velika Britanija i ozbiljno me šokiralo

 što u celom 1. poluvremenu nije bilo koševa!


 Drugi put smo igrali protiv Amerike i to u samom finalu. Podršku

 smo imale u vidu odbojkašica, obe fudbalske reprezentacije,

 boćara, odbojkaša i ambasadora S.O Vanje Grbića i njegove

 žene jedne od najboljih karatistkinja u SRJ Sare.


 Utakmicu smo počele, energično, skoncetrisano i odlično. Povele

 u celom 1. poluvremenu 26:0 i glavni američki trener se požalila

 zbog te prevelike razlike (nismo mi bile krive što njene igračice

 nisu bile na istom nivou) sudijama, sudije prenele Mireli da

 moramo popustiti u igri.


 Ispoštovale smo Mirelinu instrukciju da moramo malo spustiti

 samu našu igru (da smo punim gasom igrale kao u 1. poluvremenu,

 bila bi automatska diskvalifikacija).

                                                       

Jedan tajmaut momenat u finalu

 Zadržale smo do samog kraja odličan plus i osvojile zlato sa 

 32:16!!! :-D :-D 

                                                       

Euforija i zlatooo!!! :-D :-D

 Naša ekipa je bila među najomiljenijima u ženskoj košarci i

 tog finalnog i zlatnog dana (ne samo tad, nego i na celom

 takmičenju). Amerikanke su u finalu igrale veoma korektno, nego 

 njihov glavni trener bila k'o najžešći šerif i jedva nam čestitala. 

 Pošto Indijke nisu imale pobedu u našoj grupi 2, one su upale u 

 grupu 4 zajedno sa Irskom (Irska takođe nije imala pobede u 

 svojoj grupi 3). Tog posebnog dana su pljuštale čestitke i

 fotografisanja.

                                                 

Gornji red:glavni trener Mirela, Biljana, Dragana, Marija, Sangeta, Đulijana, ja i drugi trener Marjan

Donji red:Vesna, Saška, Ksenija i Mira!!! :-D :-D

  

 P.S za kraj divne i naše zlatne priče

 Od svih delegata u našoj reprezentaciji, jedine nismo imale

 inkluzivne partnere. Samo mi (i ja sam verovala kasnije da

 možemo dogurati daleko) i nekolicina je mislila da ćemo postići

 uspeh. Došle smo na te igre bez prevelikog opterećenja za medalju

 i ispale najbolje!!! :-) 

 Dragani-Gagi i meni bila velika čast što smo predstavljale našu

 državu u jako zanimljivoj ekipi i odličnim trenerima. :-) 

Naš put do finala

 Prošli post o SOS uspehu na Letnjim Olimpijskim igrama u

 Abu Dabiju ove godine https://sportisk.blogspot.com/2019/04/poseban-uspeh-sos-na-loi-ju.html.


 Deset devojaka iz četiri oblasti u Srbiji (Jabuka, Kruševac, 

 Pančevo i Beograd) sa glavnim trenerom iz Kruševca Mirelom

 i drugim trenerom iz Jabuke Marjanom je došlo na ove Letnje 

 Olimpijske Igre da prikažu dobru igru i pravu sliku sportista 

 Specijalne Olimpijade.


 Pošto se dugo takmičim u Specijalnoj Olimpijadi (ove godine će

 biti 10 godina otkad sam u istoj), meni je bilo najbitnije da 

 odigramo najbolje što možemo i niko ne bude povređen.

 U ženskoj košarci je bilo 12 reprezentacija, a imale smo 4

 utakmice u diviziji. Svaka utakmica u diviziji trajala 9 minuta, 

 dok u takmičarskom delu su četvrtine bile po 6 minuta.


                                                Divizija

 U diviziji smo igrale protiv Indije (pobeda sa 6:2) čija

 reprezentacija imala mlade, brze devojke. One su mnogo grešile

 u koracima i tako ih pobedile.

 Kazakhstan je bila najslabija reprezentacija (pobeda sa 9:1) u

 našem divizioniranju, protiv Irske smo igrale slabije, da ne bi

 upale u grupu 1 (izgubile sa 2:4). Za kraj, Špankinje su imale

 dve odlične igračice (Ana Riu i Paola Manjon) i rasturile nas

 sa 8:16. Cilj bio ispunjen, upale smo u srednju grupu, odnosno

 grupu 2.


                                 Takmičenje i tri pobede za finale

 U grupi 2 smo bile sa Amerikom, Velikom Britanijom i Indijom,

 a prvi protivnik na takmičenju je bila Amerika.

 U tom duelu, dobro smo se držale fizički i rezultatski i imale

 stalan plus. Al' avaj, pred kraj poslednje četvrtine su naše tri

 najbolje igračice morale izaći iz igre, zbog ličnih grešaka (sudije

 su bile pristrasne po pitanju Amerikanki) i bojala sam se poraza.

 Jedva smo održale taj plus i pobedile sa 30:27.

                                                      

 Druga utakmica protiv Britanki bila kao trening srednjeg tempa i

 one su slabije od Amerikanki. Rasturile smo ih sa 26:9, a jedna od

 naših povredila nogu pred zagrevanje i to je bio problem.


 Treću utakmicu protiv Indijki smo odigrale najlošije (druga naša

 zgazila nezgodno na terenu i nije mogla dalje odigrati ovu 

 utakmicu), zbog psihološke slabije forme i malodušnosti. Drugi

 put, jedva držale plus i pobedile smo sa 24:17.



 Fenomenalna vest bila što nismo morale ponovo igrati utakmicu

 protiv Indije da bi ušle u finale i imale dva dana slobodno!!! Ta

 dva dana slobodno smo iskoristile za dobar i obiman odmor pred

 veliko finale, zdrastveni pregled, podršku košarkaša i

 fudbalerki i odlazak u grad.

                                                        

 O finalu i najvažnijem trofeju+ uspehu u sledećem postu.