Specijalna Olimpijada Srbije-takmičenje iz atletike u Beogradu

  Prvi put, nisam učestvovala na atletici, već bila navijač, gledalac i

 volonter. Stižemo Vuk i ja na lokaciju takmičenja u Republičkom

 zavodu za sport, nebo i vreme nije bilo za sedenje na tribinama, ali

 idealno za sve učesnike ovoga takmičenja. Deset klubova iz cele

 Srbije je bilo odlično primljeno i dobro došlo na ovom takmičenju,

 naš klub ,Singidunum' je iz ove kraljice sportova imalo osam

 predstavnika, što je rekord. Dve Jelene, dva Dušana, Ivan, Miša,

 braća Marko-Mare i Nenad-Neša, Ivana Ž i Đuka.

 Na takmičenju su bile iskusne i dobre sudije, nije bilo

 neregularnosti i nepravilnosti, atmosfera na samom divizioniranju,

 takmičenju i dodeli medalja bila za 10! ;-)

 Discipline su bile: trčanje na 100 i 400 metara, skok u dalj iz zaleta,

 skok u dalj iz mesta i bacanje kugle.

 Obavili smo kratak i dobar defile svih učesnika, volonteri su bili

 stalna i odlična pomoć. Svi učesnici sa trenerima su zadovoljni i

 srećni.

    
                            Dušan stariji (crni dres) i Ivan (crveni)

Kroz osmeh, Mare osvaja zlato! :-D

Miša (crveni dres) jedva čeka da zatrči

                                   Đukina profi priprema pred trku ;-)

Dušan mlađi (beli dres) i naša crvena dvojica :-)

Jelenin dobar hitac :-)

Ivanina koncentrisana priprema

Dušanov debi kao bacaš kugle za klub

                             Navijači i učesnici

Navijačica, njen brat i učesnici

  

  Naši su osvojili 15 medalja,veliki uspeh! :-D I da niko nije

 osvojio,bitno je da su se svi odlično proveli i učestvovali.

                                   

Trka na 100 m

Na ovoj slici je trebao biti drugoplasirani Ivan, otišao kući. Trka na 100 m

                       Maretov veliki radostan osmeh, trka na 100 m

                                       

Trka na 100 m

Trka na 100 m

Mare, Miša i Nenad, sve naši! :-) Skok u dalj, iz mesta

Skok u dalj iz mesta

                               Bacanje kugle

           

        Fantastične Vesna iz Zrenjanina, Zorica iz Čačka i naša Ivana 

                             u bacanju kugle

Đuka osvojio bronzu u kugli, Ivana osvojila bronzu u trčanju na 100

 m i Jelena V osvojila srebro u bacanju kugle.

Dobro je,četvrto mesto protiv najjačih.Ipak je to velika stvar

   Finale Francuska i Srbija je prošlo sa našim četvrtim mestom i

 očekivanom pobedom domaćina Francuza.

  Prvu četvrtinu na žalost nisam odgledala celu, jer sam mislila da

 utakmica počinje u 14:30, a ne u 14 sati. Francuzi su u prvoj

 četvrtini vodili sa većom i ključnom razlikom 2:7 i Sale nam dobi

 tehničku grešku! Spasi nas Bogdanović sa slobodnim bacanjima,

 rezultat nerešen 16:16 (tad sam počela da gledam).

 Druga četvrtina počela našim vođstvom (konačno) 19:16 i šteta,

 auto koš, Francuzi vode 28:31. Konačni rezultat u drugoj četvrtini

 je 32:37 za rivale. U trećoj četvrtini bi se naši mogli više

 skoncentrisati i ne naprave slične greške kao prekjuče.

 Treća četvrtina, pravi očaj! Pritisak, samo da se šutne bilo gde

 (ponavljaju se greške od prekjuče), Sale nikad napetiji i ljući

 nije bio, crna serija bez koševa sa naše strane, itd, itd. A

 da, bio je navijač domaćina kao glavni crveni Veliki Štrumf. 

 Rezultat 44:58.

 Očekivala sam u poslednjoj četvrtini buđenje naših i od toga...

 ništa. Kad je bio 4 minut, više nisam mogla da gledam. Gde je ona

 poznata upornost? Zašto su morali žuriti i juriti? Čini mi se da su

 ovu ključnu četvrtinu odigrali malodušno i to nisam

 očekivala. Kraj 81:68 za domaćine i bronzane.

 Čestitam domaćinima, za nijansu su bili bolji od nas. Razočarenje

 je bilo samo zbog istih grešaka kao prekjuče, danas su naši bili

 efikasniji u slobodnim bacanjima i dvojkama (trojke ni danas nas

 nisu htele).

 Čestitam i našima na uspešnom i dobrom četvrtom mestu. I za

 divno čudo, dok sam čitala komentare na sajtu ,Blica', komentari

 su bili polovični. Pretpostavljala sam da će biti negativni, znate

 na šta mislim. Sledeće godine će biti održana tri kvalifikaciona

 turnira povodom Olimpijskih Igara u Rio. Potrebna nam je veća

 borbenost, upornost, da više nikad, nikad ne šutiraju i jurišaju

 bezveze, Sale ne podnese ostavku i šteta što zbog povrede Boban

 Marjanović nije bio na ovom EP-u. Mora da postoje još bolji

 igrači, a nisu pozvani.

   P.S.

  Četvrto mesto u Evropi je značajno, naši imaju još da uče, volela

 bih da u svakoj poziciji imamo po tri-četiri igrača. Košarkaši u

 ovom 21. veku će uvek biti bolji od fudbalera pozera-snobova koji

 prvi strani jezik nemaju pojma, nemaju borbenost i upornost, non

 stop kukaju i očajno igraju već više od deset godina.

 Košarkaši, ima da uspete u kvalifikacijama, normalni navijači

 veruju u vas!
  

Košarkaši,košarkaši,idemo dalje. Možemo!!!

 Sinoć odgledala preko super sajta za direktno gledanje sportskih

 događanja ,livetv.sx/rs/' polufinale Evropskog prvenstva u košarci

 Srbija protiv Litvanije. Mediji, strastveni i burni navijači i oni manji

 su očekivali da ćemo pobediti državu uspešne košarkaške ekipe

 Litvanije. Uvek postoji ali...

 Pitala kolegu i koleginicu, oboje ljubitelji sporta o ishodu sinoćnje

 utakmice, on rekao sigurno pobeđujemo, ona rekla možda da ili ne,

 moje mišljenje bilo da će biti gusto. Što i donekle bilo.

 Prva četvrtina, Teodosić otvorio trojkom i tri minuta nismo

 ubacili koš. Nisu nas htela slobodna bacanja, niti trojke gde smo mi

 poznati i odlični po tome, rezultat 17:22 za Litvaniju.

 Protivnici na početku druge četvrtine su kontrolisali rezultat i imaju

 svog Raduljicu, Antanas Kavaliauskas. Meni je njihov duel bio

 prilično zanimljiv.

 Opet nas neće koševi u ovoj četvrtini, naši su bezveze jurili i bili

 u zbrci. Marković dobro istrčao kontru i dobi rampu i taj

 pogodak nije bio priznat! Uključili se u dobru brzinu i veštinu naši

 i konačno nas hoće ubavivanje koševa! Rezultat 34:35 za njih, 

 mnogo gust, ali dobar i verovala sam da ćemo u trećoj četvrtini 

 uspeti da stignemo Litvance.

 Treća četvrtina i treća crna serija naših košarkaša. I konačno da i

 mi vodimo sa 43:40, uz dva Raduljičina slobodna bacanja i

 Markovića. I opet, oni vode sa 43:48. Da li je moguće, u poslednjoj

 četvrtini, ponovo crna serija? Bjeličine trojke su konačno proradile,

 kao i Teodosićeve. Bilo je čudnog sviranja faulova, pritisak kod 

 naših da izjednače bio sve veći i žešći i to je rezultiralo porazom 

 64:67.

 Čestitam boljim protivnicima Litvancima, iskoristili su odlično našu

 nepotrebnu žurbu da damo bilo gde koš, kao pritisak i nervozu da 

 ih pobedimo i igramo protiv Španaca. Statistika je išla u korist 

 protivnika, utehe su Teodosićevih 16 koševa i da su se pred kraj, 

 malo naši probudili, samo prekasno.

 U manjem rangu sam se nervirala, protivnici super jaki i opasni

 Francuzi, od kojih šestoro igraju u NBA ligi, među kojima je

 najpoznatiji Toni Parker.

 Moraćemo odigrati kvalifikacije za Rio i razumem kako se

 trenutno oseća naša reprezentacija. Prvi poraz na ovom prvenstvu i

 i najvažnijem delu takmičenja ulaskom u finale jeste bolan i težak.

 Verujem našoj poznatoj borbenosti, efikasnosti, većem timskom 

 radu i da svi naši pojačaju svoje adute protiv Francuza sutra.

 Igrati protiv Francuske je velika čast, očekujem utakmicu sa puno

 akcija, koševa i naravno, da naši osvoje bronzu! ;-)

 I za sve one koji se dure, ljute i psuju što su sinoć izgubili 

 poručujem da ne razumeju pritisak, napetost i nervozu naše 

 reprezentacije i molim da ne dožive košarkaši teške reči ukoliko 

 izgube protiv Francuza. A ukoliko pobedimo, biće odlično! Šta god 

 uradili, ponosna sam i zadovoljna ovom ekipom i sa Đorđevićem je

 naša reprezentacija se uspešno evoulirala i biće još bolji igrači.

 Direktno se plasirala oba rivala Španija i Litvanija, na evropskom

 delu kvalifikacijama za Rio su:mi, naši sutrašnji rivali,

 Grčka, Italija i Češka.

 Idemo dalje i možemooo!!!