субота, 27. април 2019.

Naše finale protiv S.A.D i pobedaaa!!!




 Divizija, tri pobede i dospele u finale https://sportisk.blogspot.com/2019/04/nas-put-do-finala.html.

 Pre nego što opišem utiske o finalu, na kratko je deo naše ekipe

 pogledao duel Amerika vs Velika Britanija i ozbiljno me šokiralo

 što u celom 1. poluvremenu nije bilo koševa!


 Drugi put smo igrali protiv Amerike i to u samom finalu. Podršku

 smo imale u vidu odbojkašica, obe fudbalske reprezentacije,

 boćara, odbojkaša i ambasadora S.O Vanje Grbića i njegove

 žene jedne od najboljih karatistkinja u SRJ Sare.


 Utakmicu smo počele, energično, skoncetrisano i odlično. Povele

 u celom 1. poluvremenu 26:0 i glavni američki trener se požalila

 zbog te prevelike razlike (nismo mi bile krive što njene igračice

 nisu bile na istom nivou) sudijama, sudije prenele Mireli da

 moramo popustiti u igri.


 Ispoštovale smo Mirelinu instrukciju da moramo malo spustiti

 samu našu igru (da smo punim gasom igrale kao u 1. poluvremenu,

 bila bi automatska diskvalifikacija).

                                                       
Jedan tajmaut momenat u finalu

 Zadržale smo do samog kraja odličan plus i osvojile zlato sa 

 32:16!!! :-D :-D 

                                                       
Euforija i zlatooo!!! :-D :-D


 Naša ekipa je bila među najomiljenijima u ženskoj košarci i

 tog finalnog i zlatnog dana (ne samo tad, nego i na celom

 takmičenju). Amerikanke su u finalu igrale veoma korektno, nego 

 njihov glavni trener bila k'o najžešći šerif i jedva nam čestitala. 

 Pošto Indijke nisu imale pobedu u našoj grupi 2, one su upale u 

 grupu 4 zajedno sa Irskom (Irska takođe nije imala pobede u 

 svojoj grupi 3). Tog posebnog dana su pljuštale čestitke i

 fotografisanja.


                                                 









Gornji red:glavni trener Mirela, Biljana, Dragana, Marija, Sangeta, Đulijana, ja i drugi trener Marjan

Donji red:Vesna, Saška, Ksenija i Mira!!! :-D :-D



  
 P.S za kraj divne i naše zlatne priče


 Od svih delegata u našoj reprezentaciji, jedine nismo imale

 inkluzivne partnere. Samo mi (i ja sam verovala kasnije da

 možemo dogurati daleko) i nekolicina je mislila da ćemo postići

 uspeh. Došle smo na te igre bez prevelikog opterećenja za medalju

 i ispale najbolje!!! :-) 


 Dragani-Gagi i meni bila velika čast što smo predstavljale našu

 državu u jako zanimljivoj ekipi i odličnim trenerima. :-) 



Нема коментара:

Постави коментар