Sportske ličnosti 3

 Prvi deo o pravim ,Montevideo' fudbalerima

 http://sportisk.blogspot.rs/2018/01/sportske-licnosti-2.html


 1. Dragoslav Mihajlović Vampir (1906-1978) je igrao fudbal i

 bio policijski službenik u isto vreme! Bio odličan odbrambeni

 igrač, al' na žalost imao ozbiljni prelom noge i morao se

 oprostiti od fudbala nakon što je sa svojim BSK-om igrao protiv

 Slavije iz Praga. Tada je potpuno radio posao policijskog

 službenika i 1944, odlazi u Australiju i više se nije vratio u

 domovinu. Vodio tamošnju ekipu SC Sale City i ekipu 

 jugoslovenskih doseljenika JUST u periodu 1950-1960).   

 Preminuo je od oboljenja bubrega.

                                             

 2. Đorđe Vujadinović Nosonja (1909-1990) se rodio u Smederevu,

 a njegov stric nije imao dece, pa ga posinio. Jedini klub za koji

 je igrao jeste BSK, a kad su posle uspeha u Montevideu počeli

 da primaju plate, na spisku se našao on (on nije želeo da primi

 novac). Radio kao službenik u Narodnoj banci, II svetski rat

 proveo u nemačkom zarobljeništvu i po povratku u zemlju,

 posvetio se treniranju mlađih selekcija. Bio dugogodišnji trener

 omladinaca i trener fudbalskim školama Partizan i OFK-a.

 Po povlačenju iz fudbala, radio kao službenik u banci.

                                               

3.  Branislav  Bane Sekulić (1906-1968) kao igrač u podmlatku i

 senior bio uspešan. Dospeo među prve naše profesionalne

 igrače koji su otišli u inostranstvo, tokom II svetskog rata bio

 u zarobljeništvu i posle toga, uspešan trener i pedagog (postao

 je prvi trener Crvene Zvezde, a pre toga Vojvodine).

 U periodu 1958-1960, bio selektor Švajcarske i tamo preminuo

 posle višemesečne bolesti.

                                               

 4. Teofilo Spasojević (1909-1970) igrao samo za klub Jugoslavija

 odbranu i diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu.

 Čudno jeste što u Montevideu nije odigrao nijednu utakmicu

 (pre prvenstva je igrao), a drugi i poslednji meč sa

 reprezentacijom je igrao u prijateljskom meču sa Argentinom

 1930. (izgubili smo sa 3:1).

                                                 

 5. Momčilo Đokić Gusar (1911-1983) je bio uspešan u

 fudbalskim danima, a prestao igrati fudbal u 1940. godini.

 Radio kao šef računovodstva gradilišta hidroelektrane 

 Đerdap, bio trener Radničkom iz Niša, Boru i Timoku iz

 Zaječara.

                                          

 6. Ljubiša Stefanović Leo (1910-1978) je posle Montevidea

 sa Ivanom Ivicom Bekom otišao da igra u francuskom

 Setu i morao pre vremena završiti karijeru zbog teže povrede

 kolena. Tokom rata bio mobilisan, boreći se u sastavu francuskih

 jedinica i postao francuski državljanin. Trenirao juniore, ali

 na žalost imao male prihode i u Nici radio kao čuvar parkinga

 (tamo je preminuo od totalne nemaštine).

                                             

                                                

Sportske ličnosti 2

 Ekranizovane verzije ovih naših junaka (nalazi se i knjiga, na

 prvom linku).

 1. Montevideo, bog te video! (serija)

 https://kulturiska.blogspot.rs/2017/09/stvaranje-prve-fudbalske-ekipe.html


 2. Na putu za Montevideo (serija)

 https://kulturiska.blogspot.rs/2017/09/smesno-zabavno-putovanje-nasih.html


 3. Montevideo, vidimo se! (serija)

 https://kulturiska.blogspot.rs/2017/09/stigli-do-odredista-i-osvojili.html





 1. Aleksandar Tirke Tirnanić (1910-1992) je odmalena zavoleo

 fudbal i interesantna činjenica jeste da je igrao za podmladak

 ekipe SK Jugoslavija, pa bio uspešan u rivalskom BSK-u.

 Sa samo 17 godina, debitovao za seniorsku reprezentaciju i

 bio sjajan tandem sa Blagojem Mošom Marjanovićem. Kao trener,

 bio odličan, osvojivši vicešampionsko mesto na Evropskom

 prvenstvu 1960. i iste godine osvojio Olimpijsko zlato.

                                              

 2. Blagoje Moša Marjanović (1907-1984) je dobio nadimak, zbog

 svoje talastaste kose. Igrao za klub Jugoslavija i posle prešao u

 BSK, što je bilo odlično (rodio se čuven duo Tirke i Moša).

 On i Tirke su bili prvi profesionalni fudbaleri sa platom, kao trener

 bio dobar i dobitnik ordena Svetog Save, V stepena (u kraljevini

 Jugoslaviji).
                                                

                                      Moša sa svojom porodicom


 3. Milutin Ivković Milutinac (1906-1943) je igrao za klub

 Jugoslavija i kasnije BSK (u oba slučaja bio uspešan golgeter).

 Visoko obrazovan (diplomirao na Medicinskom fakultetu u

 Beogradu), Milutinac imao svoju ordinaciju u Knez Mihailovoj

 5, radeći kao dermatolog. Veliki antifašista i na žalost, te

 1943, Gestapo ga uhapsio, bio u logoru na Banjici, streljan u

 Jajincima. Njegova bista pored stadiona ,JNA' biva ukradena sa

 postamenta 2012, a novi spomenik bio postavljen u maju 2013.

                                              

 4. Milovan Jakšić Jakša iliti El grande Milovan (1909-1953)

 je dugo branio za Soko, koji kasnije dobija novo ime BSK.

 Nadimak dobio zbog sjajnih golmanskih bravura koje pokazao

 na Montevideu.

 Odrastao u domu za ratnu siročad u Kragujevcu, u Beograd je

 bio poslat da uči zanat (imao je knjižaru preko puta ,Politike'

 gde se sada nalazi Skupština opštine Stari Grad). Bio član 

 i dugogodišnji predsednik Saveza fudbalskih trenera Jugoslavije i

 tehnički rukovodilac Crvene Zvezde (Crvena Zvezda je osnovana

 1945.). Preminuo od iznenadnog srčanog udara u Kairu 1953.

                                                

 5. Ivan (poznatiji kao Ivica) Bek (1909-1963) je nemačko

 češkog porekla (otac je bio Nemac, majka Čehinja), a odrastao

 u Beogradu. Igrao za našu i francusku reprezentaciju (Francuzi

 su ga zavoleli i imao njihovo državljanstvo), tokom II svetskog

 rata bio komandant jednog odreda francuskog pokreta otpora.

 Neko vreme, bio vlasnik bistroa i radio kao doker. Svakodnevno

 je na bicikli vozio ribu od brodova do prodavnice i 1963. doživeo

 fatalni srčani udar.

                                         

 6. Milorad Arsenijević Balerina (1906-1987)  je

 dobio nadimak zbog gracioznih fudbalskih pokreta i umeća

 (imao još jedan nadimak Mikica Balerina). Igrao u šabačkoj

 Mačvi u podmlatku i seniorskoj kategoriji (jedan navijač BSK-a

 iz Šapca ga preporučio da zaigra tamo i nije pogrešio). Iako

 nije davao golove za reprezentaciju, Balerina je bio odličan čuvar.

 Bio dugogodišnji profesor Elektromašinskog i Saobraćajnog

 fakulteta u Beogradu, napisao dve knjige i više naučnih radova.

 Osim našeg, govorio dva jezika (nemački i francuski) a služio

 se sa još tri (rumunski, ruski i mađarski). Po njemu se

 zove studentska futsal liga.