Biće bolje

 Devojke iz našeg kluba ,Singidunum' (Vesna, Marija, Dragana,

 Tijana i ja) se takmičile u odbojci, u Pirotu. Njihov sportski centar

 gde se odigravalo takmičenje je odličan i jedan od najboljih

 sportskih centara gde smo igrale.



 Pošto nismo imale još jednu igračicu, ubacili smo drugu Vesnu

 (ona je iz Zrenjanina) i ona je bila odličan saigrač. Igralo se na 2

 dobijena seta do 15 poena (da je bilo do 25, predugo bi trajalo) i

 odigrale u drugoj diviziji tri utakmice, osvojivši 4. mesto.


 Sve tri utakmice (protiv Čačka, Zrejanina i Pančeva) smo izgubile

 i jasno je zašto. Nismo dovoljno vežbale, naš klub nije dobio važne 

 termine za treniranje odbojke u Bg-u i nemamo sopstvenu salu

 (tu sportsko socijalnu tragediju deli puno škola u Srbiji)

 za treninge i rekreaciju!


 Utešno mi bilo što smo osvojile jedan set protiv Pančeva (mogle

 smo ih pobediti) i zbog njihovog muljanja u rotaciji igračica smo

 bezveze izgubile!


 Da sve ne bude tako loše, naše prijateljice Zrenjaninke su osvojile

 bronzu i veselo se vratile našim kućama uz pesmu i priču.

Isplatilo se čekanje

  Dare, Vuk i ja krenuli da se slikamo sa trofejem

 Lige šampiona kod Trga republike. Dok se čekalo za slikanje, bio 

 je dobar mini  turnir fudbala za dečake i jedan tim devojčica. 

 Kratko je brazilski fudbaler Kafu držao pehar i organizaciji reda 

 za slikanje bih dala nulu! Evo i zašto.

 1. Trebali su da odvoje red za osobe koje se grupno slikaju i one

 koji se slikaju sami. I da naizmenično puštaju oba reda.

 2. Puštali su po 11 osoba za slikanje (kao fudbalski tim).

 3. Boljom organizacijom, ti redovi su mogli ići mnogo bolje i brže.

 4. Prostor za red je bio uzan.

 5. Isti prostor se mogao proširiti.


 Trebali smo se slikati zajedno i na kraju odlučili da Vuk 

 bude sa Daretom, a ja sama. Neki su i odustajali (zbog toplog

 vremena, nestrpljivosti i dosade što red nikako ne ide) i dogovorila

 se sa njima da ako za sat vremena ne stignemo na red, onda idemo

 kući.


 Prošlo je tih sat vremena i uspeli smo (jupi)! Prvo sam ušla u

 ogromni kamion i neki koji su imali kartice (za neku video igricu)

 bili na levoj, a oni bez na desnoj strani. Svi sa ili bez kartice smo

 ušli i mogli da fotografišemo dresove, kopačke i druge stvari od

 igrača koji su igrali Ligu šampiona (Mesi, Bekam i drugi) sve

 dok nas ne prozovu za slikanje.

                                             

 Dare i Vuk se slikali zajedno i posle Vuk slikao naknadno (Dare

 ima sliku sa Vukom, dok Vuk ima solo sliku). Svo troje

 smo dobili odličnu crnu sportsku torbu sa znakom LŠ-a. Sutra ko 

 želi da se slika sa trofejem, može to obaviti u TC Ušće i traje od 11 

 do 20 sati.

 Možda će biti slično kao danas na Trgu republike i zato se dobro 

 strpite na red za slikanje. Dobro je što smo nas troje dobili po

 flašicu vode i sledeće godine, neka poprave organizaciju po pitanju

 redova za slikanje!

 Lično, osećaj što stojim pored najvažnijeg trofeja sporedne stvari 

 na svetu je odličan.