Prošli post o SOS uspehu na Letnjim Olimpijskim igrama u
Abu Dabiju ove godine https://sportisk.blogspot.com/2019/04/poseban-uspeh-sos-na-loi-ju.html.
Deset devojaka iz četiri oblasti u Srbiji (Jabuka, Kruševac,
Pančevo i Beograd) sa glavnim trenerom iz Kruševca Mirelom
i drugim trenerom iz Jabuke Marjanom je došlo na ove Letnje
Olimpijske Igre da prikažu dobru igru i pravu sliku sportista
Specijalne Olimpijade.
Pošto se dugo takmičim u Specijalnoj Olimpijadi (ove godine će
biti 10 godina otkad sam u istoj), meni je bilo najbitnije da
odigramo najbolje što možemo i niko ne bude povređen.
U ženskoj košarci je bilo 12 reprezentacija, a imale smo 4
utakmice u diviziji. Svaka utakmica u diviziji trajala 9 minuta,
dok u takmičarskom delu su četvrtine bile po 6 minuta.
Divizija
U diviziji smo igrale protiv Indije (pobeda sa 6:2) čija
reprezentacija imala mlade, brze devojke. One su mnogo grešile
u koracima i tako ih pobedile.
Kazakhstan je bila najslabija reprezentacija (pobeda sa 9:1) u
našem divizioniranju, protiv Irske smo igrale slabije, da ne bi
upale u grupu 1 (izgubile sa 2:4). Za kraj, Špankinje su imale
dve odlične igračice (Ana Riu i Paola Manjon) i rasturile nas
sa 8:16. Cilj bio ispunjen, upale smo u srednju grupu, odnosno
grupu 2.
Takmičenje i tri pobede za finale
U grupi 2 smo bile sa Amerikom, Velikom Britanijom i Indijom,
a prvi protivnik na takmičenju je bila Amerika.
U tom duelu, dobro smo se držale fizički i rezultatski i imale
stalan plus. Al' avaj, pred kraj poslednje četvrtine su naše tri
najbolje igračice morale izaći iz igre, zbog ličnih grešaka (sudije
su bile pristrasne po pitanju Amerikanki) i bojala sam se poraza.
Jedva smo održale taj plus i pobedile sa 30:27.
Druga utakmica protiv Britanki bila kao trening srednjeg tempa i
one su slabije od Amerikanki. Rasturile smo ih sa 26:9, a jedna od
naših povredila nogu pred zagrevanje i to je bio problem.
Treću utakmicu protiv Indijki smo odigrale najlošije (druga naša
zgazila nezgodno na terenu i nije mogla dalje odigrati ovu
utakmicu), zbog psihološke slabije forme i malodušnosti. Drugi
put, jedva držale plus i pobedile smo sa 24:17.
Fenomenalna vest bila što nismo morale ponovo igrati utakmicu
protiv Indije da bi ušle u finale i imale dva dana slobodno!!! Ta
dva dana slobodno smo iskoristile za dobar i obiman odmor pred
veliko finale, zdrastveni pregled, podršku košarkaša i
fudbalerki i odlazak u grad.
O finalu i najvažnijem trofeju+ uspehu u sledećem postu.
