Spomenula sam na muzičkom blogu ime Gorana Ivaniševića, gde
je gostovao u videu Nine Badrić
(post https://muaria.blogspot.rs/2018/01/top-10-34.html).
Rođen je 1971, a tenisom se počeo baviti 1988. Njegov najjači
adut je bio izuzetno precizan servis i agresivna igra (dugo
vremena nosio titulu osobe sa najviše brojem as poena). Na
Olimpijskim igrama 1992. u Barseloni (tad je Hrvatska kao
nezavisna država debitovala), osvojio dve bronze
u pojedinačnoj konkurenciji i dublu sa Goranom Prpićem.
Najbolji njegov plasman u pojedinačnoj konkurenciji je bilo
2. mesto (1994.), u dublu 20. mesto (1994.). Osvajač Dejvis
kupa (2005.), Hopman kupa (1996.) i Svetskog ekipnog prvenstva
koje ne postoji od 2012. (1990).
Imao je trogodišnju pauzu zbog velike povrede ramena i leta
2001, bio 125. igrač sveta. Taj plasman nije bio dovoljan za
direktan plasman na Vimbldonu i organizatori dali mu
pozivnicu ili white card (bela karta). Treba da napomenem da je
on triput izgubio finale Vimbldona (1992. protiv Andrea
Agasia, 1994. protiv Pit Samprasa i 1998. ponovo protiv
Samprasa).
U grupnoj fazi, Ivanišević pobedio Južnoafrikanca
Godvina sa 3:0 u setovima, Španca Moju sa 3:1 u setovima,
Endija Rodika sa 3:1 u setovima i Britanca Rusedskog sa 3:0 u
setovima.
Pobedio u četvrtfinalu Marata Safina sa 3:1 u setovima, u
polufinalu Britanca Henmana sa 3:2 u setovima i uspeo stići
do finala.
A u finalu ga dočekao Australijanac Patrik Rafter, tada 3. nosilac
turnira (Rafter u polufinalu pobedio Agasija sa 3:2 u setovima).
U ovom snimku, videćete najbolje poteze tog finala, a sudija jeste
pogrešio (videćete to u 11. minutu i 5. sekundi).
Mislila sam da će posle greške sudija, neiskorišćene 3 meč lopte
i predugog 5. seta, Ivanišević pokleknuti. Obradovalo me što nije
i konačno posle četvrtog pokušaja uspeo dobiti Vimbldon. Ušao je
u istoriju kao prva osoba u tenisu koja preko
pozivnice/bele karte uspela doći do finala i pobediti isto. Po
ovome bi bio dramatično dobar film.
