Svetao primer je ova ekipa. Na OI-ju u Riu bili
odlični (dve bronze, jedno srebro i jedno zlato), i na Evropskom
prvenstvu u Sloveniji, uzeli 7 medalja (post
https://sportisk.blogspot.rs/2017/10/bravo-za-nase-paraolimpijske.html).
Ovo su priče o paraolimpijskim stonoteniserima koji nas
predstavljali u Riu 2016. Jedino nisam pronašla priču o
igraču Goranu Perliću. Želela sam da predstavim i njihovog
selektora Zlatka Keslera, a priča o njemu se nalazi ovde.
1. Borisava Perić Ranković je radila u stolarskoj firmi i 1994.
zadobila povredu na radu, ostavši vezana na kolicima. Volim
njenu srčanost kad igra stoni tenis i igra fenomenalno ovaj sport!
Sa njom sam se slikala na Sajmu sporta i ukratko fino
ispričala (post https://sportisk.blogspot.rs/2016/11/sajam-sporta-2016.html).
2. Mitar Palikuća je počeo se baviti stonim tenisom, nakon
saobraćajne nesreće (pre nesreće, igrao fudbal). Ovo mu je
prva medalja (bronzana) osvojena na Olimpijskim igrama.
3. Nada Matić je rođena u Skadru, biva ranjena u predelu
kičme 1999. prilikom Nato bombardovanja autobusa sa puno
civila u mestu Savine Vode, koje se nalazi na Kosovu. Operisali
su je u urgentnom centru u Beogradu, poslali na rehabilitaciju
u banju Stari Slankamen, gde ustanovljeno da će biti na kolicima.
Tamo upoznaje Zorana (kasnije se udala za njega) i počela igrati
stoni tenis. Kada igraju zajedno ona i Perić-Ranković, uspeh
je zagarantovan.
5. Zlatko Kesler je jedan od najuspešnijih paraolimpijaca.
Igrao levom rukom, 1982. igrao fudbal. U aprilu 1983. doživeo
saobraćajnu nesreću odlazeći na utakmicu (ispred njega se
našao pas, a da bi ga izbegao, Zlatko otišao sa kolima
u jarak) i biva trajno u kolicima. Tri godine posle, počeo se baviti
stonim tenisom i dobitnik je Majske nagrade za 2007. Na
Olimpijskim igrama u periodu 1992- 2012, (samo nije učestvovao
u Pekingu 2008.) osvojio jedno zlato, dva srebra i dve bronze.
