Oko njih se napravila prevelika euforija pre i za vreme ovog
Svetskog fudbalskog prvenstva.
Posle 8 godina, konačno da uđosmo u isto, bilo je drastičnih
promena (to govorim najviše za smenu trenera) van terena.
Moje prognoze su bile sledeće. Ako ostvarimo makar jednu
pobedu u grupnoj fazi, to će biti odlično.
Imali smo odličan početak u vidu pobede protiv Kostarike sa
1:0 (Kolarov je dao sjajan gol iz slobodnog udarca, dugo nismo
imali takav gol) i očekivala sam da ćemo krenuti u sličnom
smeru.
Početak utakmice protiv Švajcarske smo odigrali odlično
(Mitrović dao odličan gol) i samo je trebalo tako da
nastavimo. Mnogo me iznerviralo što nije bio dosuđen penal, a
naši se previše demoralisali i bivali sve gori, umesto da su
stisnuli zube, zaigrali još jače i bolje. Džaka i Šaćiri dadoše gol,
rezultat 2:1 za Švajcarsku.
I za kraj, očekivano najteži naš protivnik bio Brazil. Naravno,
oni nas pobediše sa 2:0 (gol su dali Paulinjo i Silva).
Tako su naši neslavno završili na ovom SP-u, a trebali smo
igrati kao Hrvati (oni su ostvarili sve tri pobede u grupnoj fazi,
zasluženo).
Zato bih zamolila čelnike sporta da više ulažu u vaterpolo,
odbojku, košarku i druge sportove! Ti sportisti vežbaju iza senke i
postižu milion puta bolje rezultate od fudbalera!
