Odiseja u žutom (dokumentarni košarkaški film)

 Sada, ovaj komšijski košarkaški klub je ušao u ABA ligu 1 (pre su

 bili u ABA ligi 2), a HRT posvetio dokumentarni film

 ,Odiseja u žutom' pre pet godina.

 Sajt http://kk-split.com/.

                                                      
 Nekada Jugoplastika Split, danas KK Split je košarkaški klub

 osnovan 1945. godine i ovde se nalaze njihovi najveći uspesi...



 Jugoplastika/KK Split su bili jedni od retkih sa ovih prostora koji

 su imali uspešan ženski košarkaški klub i divno bio razgovor

 dve tadašnje košarkašice.


 U dva najveća uspeha ovog kluba duge istorije, doprineo i veliki,

 naš trener https://sportisk.blogspot.com/2018/02/sportska-porodica-1.html i

 svi igrači koji su bili u klubu se slože u jednom (što je potpuna

 istina), a to je da SFRJ košarkaška liga bila teža nekad nego sada sa pojedinačnim republikama.


 Uključeni su veoma bitni i posebni igrači Splićana, jedan večiti

 rival se odneo veoma nesportski u finalnom duelu.


 Odiseja u žutom odiše pravom sportskoj ljubavi, ekipi posebnog kova

 i važnih sportskig istorijskih momenata.

 Videćemo kako će se snaći u narednoj sezoni ABA lige, volim

 što je mlada ekipa i želim im da se pokažu dobro.


 Ocena 10

Sportske ličnosti 1

 O njihovim ekranizovanim verzijama sam pisala na postu

 https://sportisk.blogspot.rs/2017/09/uspeli-smo-biti.html.

 A i vreme je bilo da više saznamo o njima. Nazvala bi ih četvorica

 košarkaških musketara.


 1. Nebojša Popović (1923-2001) je bio jedan od osnivača

 KK Crvena Zvezda sa članskom kartom 1. Kao trener i igrač bio

 uspešan (više sa ŽKK Crvena Zvezda) i prvi koš na Svetskom

 prvenstvu za SFRJ je dao on. Po završetku karijere, bio

 glavni i odgovorni urednik Jugoslovenske radio televizije, dopisnik

 iz Beograda za italijanski sportski list ,Gazeta delo sport' i dr.

 Zabavna priča o njegovoj članskoj karti, čija je vlasnica njegova

 kći Zvezdana.

 http://kosmagazin.com/zvezdana-popovic-prica-o-tatinoj-clanskoj-karti-br-1/.

 Dospeo u Košarkašku Kuću slavnih 2007.
                                                               

 2. Radomir Šaper (1925-1998) ima grčke korene (njegov otac

 je Panta se zvao Panajotis Sjaperas), a sam Radomir bio prodekan

 Tehnološkog metalurškog fakulteta u Beogradu. Radomir

 (kao i njegov brat Sveta) je igrao za Crvenu Zvezdu i Partizan. Bio

 uspešan funkcioner košarkaške organizacije Jugoslavije, 

 predsednik tehničke komisije FIBA-e i zajedno sa Borislavom 

 Stankovićem, radio uspešno sa klubom KK BSK (kasnije 

 preimenovan u OKK Beograd). U tom klubu je bio čuveni 

 Radivoj Korać. U Fibinu kuću slavnih, je dospeo 2007. Njegov

 sin je Srđan (član grupe ,Idoli').

                                                

 3. Evo nešto o čoveku po kome se zove košarkaška hala

 (pre se zvala Pionir). Aleksandar Nikolić (1924-2000) je bio

 nazivan ocem jugoslovenske košarke i imao nadimke Profesor i

 Aca. Nadimak Predavao je na fakultetu za Fizičku kulturu u 

 Beogradu. Čudno mi je što za reprezentaciju

 odigrao samo 10 utakmica, a bio uspešan kao igrač u klubovima i

 trener. U košarkaškoj kući slavnih, ušao 1998, takođe dospeo u

 Fibinu kuću slavnih 2007. i on je na listi 50 osoba koje su

 najviše doprinele Evroligi. 

                                               

 4. Borislav Stanković (1925) je jedini živ iz ove fantastične

 četvorke. Takođe uspešan kao igrač i trener, Borislav (više ga

 ljubitelji košarke znaju kao Bora) je bio dugogodišnji 

 generalni sekretar FIBA-e (kasnije generalni), u Košarkašku

 Kuću slavnih ušao 1991, ženskoj Kući slavnih 2000 (kao

 trener) i Fibinu kuću slavnih ušao u 2007. Posle II svetskog rata,

 Bora završio veterinu na Univerzitetu u Beogradu.

                                            

                                              

Iza senke se pripremali, popeli na stepenice i osvojili svet

 Prošle godine, bila je tridesetogodišnjica ovog istorijskog uspeha

 za košarku. Presrećna sam bila što pronađoh dokumentarac

 ,250 stepenika', a utisci su sledeći.

                                                                             

 

 Naši košarkaši generacije 1967, 1968. i 1969. su tada bili 

 mladići sa velikim ciljem. A to je da osvoje Svetsko prvenstvo

 u košarci kateogorije ispod 19 godina...

 Iza senke se pripremali u Staroj planini i Igmanu (čuvena

 planina Bosne i Hercegovine). Našu javnost treba da je sramota

 što pre 30 godina nije ispratila dovoljno te pripreme+ to

 U 19 svetsko prvenstvo održano u italijanskom mestu Bormiu!

 Posle ogromnog+sjajnog uspeha, skoro svi su bili uspešni igrači

 za reprezentaciju/e i klubove (Đorđević, Divac, Kukoč, Rađa i

 drugi). Za trenera Pešića i tadašnji stručni štab imam reč hvale

 što su uspeli napraviti od tada momaka velike igrače. 

 Ovaj dokumentarac prikazuje odlično parolu ,Svi za jednog, jedan

 za sve'. Na žalost, onaj rat sve upropasti i verujem da bi SFRJ 

 pobedila Ameriku na OI 1992. u Barseloni!

 Ocena 10