Sportska ličnost 5

 Rođen u Novom Sadu, a odrastao u Pirotu. Kao igrač, sa

 KK Bosnom osvojio Kup evropskih šampiona (nekadašnji naziv

 za Evroligu) u sezoni 1978/79. Osvajač zlatne medalje kao 

 trener na EP-u za kadete 1985, Svetsko prvenstvo za igrače ispod

 19. godina 1987. (o tom uspehu, dokumentarac

 https://sportisk.blogspot.rs/2018/01/iza-senke-se-pripremali-popeli-na.html),

 Fiba Evro basketa 1993. za reprezentaciju Nemačke, Evro

 basket 2001. za SRJ i naravno, SP u Americi 2002. (taj

 trijumf zaslužuje posebnu priču). Trenutno ne trenira nijedan

 klub (poslednji angažman je bio za Bajern Minhen).


                                                

Svetislav Pešić

Dokumentarni film ,Svetislav Pešić-Više od trenera'

Iza senke se pripremali, popeli na stepenice i osvojili svet

 Prošle godine, bila je tridesetogodišnjica ovog istorijskog uspeha

 za košarku. Presrećna sam bila što pronađoh dokumentarac

 ,250 stepenika', a utisci su sledeći.

                                                                             

 

 Naši košarkaši generacije 1967, 1968. i 1969. su tada bili 

 mladići sa velikim ciljem. A to je da osvoje Svetsko prvenstvo

 u košarci kateogorije ispod 19 godina...

 Iza senke se pripremali u Staroj planini i Igmanu (čuvena

 planina Bosne i Hercegovine). Našu javnost treba da je sramota

 što pre 30 godina nije ispratila dovoljno te pripreme+ to

 U 19 svetsko prvenstvo održano u italijanskom mestu Bormiu!

 Posle ogromnog+sjajnog uspeha, skoro svi su bili uspešni igrači

 za reprezentaciju/e i klubove (Đorđević, Divac, Kukoč, Rađa i

 drugi). Za trenera Pešića i tadašnji stručni štab imam reč hvale

 što su uspeli napraviti od tada momaka velike igrače. 

 Ovaj dokumentarac prikazuje odlično parolu ,Svi za jednog, jedan

 za sve'. Na žalost, onaj rat sve upropasti i verujem da bi SFRJ 

 pobedila Ameriku na OI 1992. u Barseloni!

 Ocena 10

                                              

Biće bolje

 Devojke iz našeg kluba ,Singidunum' (Vesna, Marija, Dragana,

 Tijana i ja) se takmičile u odbojci, u Pirotu. Njihov sportski centar

 gde se odigravalo takmičenje je odličan i jedan od najboljih

 sportskih centara gde smo igrale.



 Pošto nismo imale još jednu igračicu, ubacili smo drugu Vesnu

 (ona je iz Zrenjanina) i ona je bila odličan saigrač. Igralo se na 2

 dobijena seta do 15 poena (da je bilo do 25, predugo bi trajalo) i

 odigrale u drugoj diviziji tri utakmice, osvojivši 4. mesto.


 Sve tri utakmice (protiv Čačka, Zrejanina i Pančeva) smo izgubile

 i jasno je zašto. Nismo dovoljno vežbale, naš klub nije dobio važne 

 termine za treniranje odbojke u Bg-u i nemamo sopstvenu salu

 (tu sportsko socijalnu tragediju deli puno škola u Srbiji)

 za treninge i rekreaciju!


 Utešno mi bilo što smo osvojile jedan set protiv Pančeva (mogle

 smo ih pobediti) i zbog njihovog muljanja u rotaciji igračica smo

 bezveze izgubile!


 Da sve ne bude tako loše, naše prijateljice Zrenjaninke su osvojile

 bronzu i veselo se vratile našim kućama uz pesmu i priču.