Apsolutna istina nekadašnjeg velikog, kontroverznog boksera

 

 Od prošle godine se penzionisao, bio jedan od najkontroverznijih

 ličnosti u svom sportu i van njega (pogotovo u privatnom životu).

 Svoju autobiografiju je napisao sa Lerijem Slomanom, u originalnoj

 verziji izdata 2013, dok kod nas prevedena deset godina kasnije.

 Sajt+društvene mreže https://miketyson.com/.

 Instagram koautora https://www.instagram.com/larry_ratso_sloman/.

                                            

 

 Odrastao u teškoj sirotinji i nezgodnom kraju u Braunsvilu (istočni

 Bruklin, Njujork) i zapao u ozbiljne kriminalne vode u detinjstvu.

 Čovek koji je otkrio njegov potencijal za sport se zove Bobi Stjuart

 (radio je kao savetnik za maloletne zatvorenike, a pre toga se kratko 

 bavio boksom).

                                                 

 Stjuart usmerio Tajsona ka promoteru i treneru Kasu D' Amatu koji

 uspeo da od njega napravi vrhunskog boksera u tako mladim 

 godinama (na žalost, nije doživeo da vidi Tajsona kao najmlađeg

 šampiona u superteškoj kategoriji sa samo 20 godina).

                                            

  Imali su burne trenutke, dok sa druge strane ga Tajson doživljavao 

 kao svog starog oca (D' Amato je bio njegov staratelj, kad je 

 Tajsonova majka preminula u njegovoj 16. godini).

                                              

                                             

 Još jedan trener bio zaslužen za njegove bokserske uspehe je i Kevin

 Runi.

                                               

 Slava ga baš ozbiljno opila i bez zadrške govorio o svojim porocima,

 određenim ,rekreacijama' koje su bile veoma samouništavajuće i

 bio prepun sebe.

                                                    

 Tajsonova saradnja sa promoterom Donom Kingom bila šarenolika,

 ali se završila sa velikim gorčinama, tužbama i spor između njih je

 rešen van suda.

                                                

 U autobiografiji, spominje se njegovo hapšenje iz 1991. i Desire

 Vašington ga optužila za silovanje. To je i dan danas škakljiv slučaj,

 a ispalo da je ona krivac (na vama je da odlučite da li je bila kriva

 ili ne).

  Bio je u zatvoru u periodu 1992-1995 i tada imao blago pročišćenje.

                                                  

 I nakon izlaska iz zatvora, opet je počeo sa porocima i nije planirao

 stati sa istima (to se ozbiljno odrazilo na njegovu karijeru i privatni

 

 život koji je bio baš buran i nezgodan).

                                                 

 

 Cenim njegovu istinu i priznanje da je krivac za stvari koje

 počinio, a poziv za najozbiljnije trežnjenje je bio nakon tragičnog 

 gubitka ćerke u 2009. godini koja imala 4 godine.

  Posle par rehabilitacija, konačno se izlečio i živi povučenije, sa

 svojom trećom suprugom i porodicom.

                                    

  Autobiografija sa kontroverznim događajima, rečnik je u njegovom

 stilu (da je ista bila cenzurisana, ne bi bilo to), doživljaj mi bio u

 stilu gledanja dinamične dokumentarne serije sa 10 epizoda.

                                            

  Ocena 8.5

                                                

                                                      

                                                                                                                                    

Kralj obruča zvan 23

                                                       
 Kralj obruča-Majkl Džordan je dokumentarni film o njegovim

 počecima i sve do drugog povlačenja iz košarke igrajući za Čikago Bulse

 1999....



 Narator Vil Liman je imao odličan glas za super dokumentarnu

 priču o Majkl Džordanu. Prikazali su nekoliko stvari nakon 

 utakmica, van terena koje su bile sa pravim emocijama, Majkl

 je jedna od slika i prilika pravog sportiste.


 U Vašington Vizardsima je bio u periodu 2001-2003, ali godine

 sa Čikago Bulsima su bile posebne.


 Ocena 10

Vratiše se naši i konačno pobediše u LN!

 Kako Amerika nas pobedi za samo 81 minut u L.N

 https://sportisk.blogspot.com/2018/06/za-81-minut-amerikanci-nas-rasturise-u.html.


 Iran u Ligi nacija imao 4 pobede i 6 poraza, a njih trenira

 nekadašnji trener naše reprezentacije Igor Kolaković.


 Ovaj duel se igrao puno i bili su prilično izjednačeni. Naši se borili

 u 3. setu, a Iran uspeo izjednačiti u 4. setu. Uspeli smo se vratiti

 u 5. setu i pobedili sa 3:2 u setovima (21:25, 25:22, 27:25, 20:25

 i 15:11).


 Najbolji od naših: Atanasijević (fenomenalnih 32 poena) i

 Ivović (13 poena).

 Najbolji od Iranaca: Ebadipur Gara H (21 poen) i Jali (13 poena).


 Najbolji potezi http://www.volleyball.world/en/men/schedule/9011-iran-serbia/post.


 Presrećna sam na ovoj važnoj pobedi i očekujem nastavak takve

 borbenosti kao sada. Valjda ćemo se progurati na završnom turniru

 u Lilu.

Za 81 minut, Amerikanci nas rasturiše u L.N ;-(

 Maratonski 1. set, a posle malodušna igra i pobeda domaćina

 Francuza https://sportisk.blogspot.com/2018/06/maratonski-1-set-koji-smo-izgubili-i.html.


 Odbojkaši su opet odigrali 1. set jače protiv domaćina Amerike u

 Ligi nacija (igra se u Hofman Estejtsu, odnosno u sali Sirs centar).


 I opet izgubiše isti, a Amerikanci nas pobediše za samo 81 minut,

 3:0 u setovima (25:22, 25:16 i 25:14). ;-(


 Najbolji od Amerikanaca: Anderson i Rasel (13 poena).

 Najbolji od naših: Kovačević (7 poena) i Ivović (6 poena).


 Ako se ne budu borili u pretposlednjoj i poslednjoj fazi Ligi 

 nacije i budu nastavili ovako malodušno da igraju kao protiv

 Amerikanaca i Francuza, mislim stvarno...

Sportska ličnost 12

 Njen veliki uspeh i postignuće u sportskoj gimnastici

 https://sportisk.blogspot.rs/2017/12/kako-je-roena-na-oi-savrsena-10.html


 Nađa Komaneči je rođena u malom rumunskom mestu Onesti i

 ušla je u svet sportske gimnastike, zbog svoje pune energije i

 to trebalo nekako kanalisati. 



 Kao šestogodišnjakinja, dospeva u

 ruke Bele Karolija i postaje jedna od njegovih najuspešnijih 

 učenica. Navodno, bila je u vezi sa Nikuom Čaušeskuem

 (najmlađe dete predsednika Nikolaja), a to nikad nije bilo 

 potvrđeno. 


 U svojoj domovini bila špijunirana, a pobegla iz

 iste 1989. Imala razne probleme u Americi, ali se uzdigle i

 ima srećan, porodičan život.

                                         

Kako je rođena na OI savršena 10.

 Savršena desetka je maksimalni broj poena u sportskoj

 gimnastici na svakoj spravi. Prva osoba koja je ostvarila taj

 zbir bila Čehoslovakinja, odnosno Čehinja u današnjici Vera 

 Časlavska (1942-2016) na Evropskom šampionatu 1967.

                             Verin nastup počinje na 0:48


 Na Olimpijskim igrama, bilo je totalno ne moguće ostvariti

 savršenu desetku. Sve se to promenilo na Olimpijskim igrama

 1976. u Montrealu. Interesantna zanimljivost jeste da zvanični

 merač vremena i poena Omega pitao Međunarodni Olimpijski

 Komitet koliko je dozvoljeno na elektronskoj tabli staviti

 maksimalno poena. MOK je odgovorio da ne moguće staviti 10.00 

 na elektronskoj tabli.


 Četrnaestogodišnja Rumunka Nađa Komaneči je prvo obavila

 dvovisinski razboj i na elektronskoj tabli pisalo 1.00. Svi (najviše

 Nađa) su bili zbunjeni i razočarani zbog čega piše 1.00. 

 Ispostavilo se da je Nađa ostvarila savršenu 10. 

 Posle ove desetke, Nađa ostvarila još 6 savršenih desetki.

 Nađina sportska rivalka iz tadašnjeg Sovjetskog Saveza (danas

 živi u Americi) Neli Kim je ostvarila 2. savršene desetke.

                                                Svih 7 Nađinih

                               savršenih desetki


 Na tim Olimpijskim igrama, Nađa osvojila 3 zlata (dvovisinski

 razboj, greda i višeboj), 1. srebro (ekipno) i 1. bronzu

 (parter).



 Nađa već godinama živi u Americi sa svojim

 mužem Bartom Konerom (takođe gimnastičar) i njihovim sinom 

 Dilanom Polom. O toj njenoj temi (zapravo je koristila druge

 pesme) sam opisala na postu https://muaria.blogspot.rs/2017/09/original-ili-obrada-28-jedna-tema-i-dve.html.

 Oboje podržavaju Specijalnu Olimpijadu.

                                               Nađina reakcija na

                           savršenu desetku posle 41. godinu

                           (video je od ove godine)


                                                  

Njih dvojica se na žalost nisu pomirili

 Dokumentarni film ,Once brothers' (,Jednom braća') iz 2010. je

 produciran od strane ESPN-a i NBA Entertainment (ESPN je

 američki sportski kanal). Reakcije na film su bile pomešane i

 shvatljivo mi je i zašto (mislim na kritike osoba koja su poznavale

 obojicu naših glavnih junaka).


  Ceo film sa prevodom http://filmovi.infopult.net/online-film/sa-prevodom/32-2098/Once-Brothers-2010


 Kratka radnja


 Osamdesetih godina prošloga veka, bila su u jugoslovenskoj ekipi

 dva posebna košarkaša. Jedan je Vlade Divac, drugi Dražen

 Petrović. Njih dvojica su na žalost prekinuli sportsko prijateljski

 odnos zbog nacionalnih razlika, a još dodatno je njihov

 odnos zagorčao rat na ovim prostorima...


 Na žalost, njih dvojica se nikad nisu pomirili, pošto je Petrović

 tragično poginuo u saobraćajnoj nesreći 1993. godine. Divcu je

 i dalje velika tuga i ljutnja što nikad nije porazgovarao ponovo sa

 Petrovićem i pomirio. I nije tačno da se Divac folirao oko

 osećanja tuge i besa što nije do pomirenja došlo, kao što neki ljudi 

 misle.


 Sam kvalitet ovog dokumentarca je visok i po mom mišljenju,

 velika mi tuga što se Petrović i Divac nisu pomirili.

 Ocena 10