O ličnosti sa monografije o kojoj je reč na linku
https://sportisk.blogspot.com/2018/02/sportska-licnost-9.html.
Autor monografije Milutin Luta Pavlović (1931-2022) je bio
aktivan u košarci i van nje.
Njegova postignuća https://kss.rs/in-memoriam-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD-%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-1931-2022/.
godina).
Kao momak je kraće igrao, ali imao sposobnost da preuzme
odgovornost u kapitenskoj ulozi i na jednom od turnira, bio
kapiten i trener.
Dopalo mi se kod njega što bio spreman da podigne košarku na
širi nivo na ovim prostorima i uporedo sa tim obrazovao na
tom polju.
Priča o toj reprezentaciji mi bila jako zanimljiva sa njegove
strane i bolje iskazana nego u filmu ,Bićemo prvaci sveta'
(iako film ipak ima par pluseva) https://sportisk.blogspot.com/2017/09/uspeli-smo-biti.html.
Žeravica je bio kritičar i motivator, kad je video potencijal u
nekome, maksimalno trudio da izvuče sto procentno najbolje od
njega, za kolege, pomoćnike i saigrače, retko sa kime se loše
slagao.
Iz tadašnjeg košarkaškog saveza, opravdano su imali puno
poverenja u njega i jako mi je drago što se hala na Novom Beogradu
(ona se tako zove od 10. februara 2016.) zove po njemu.
Jedna od posebnih priznanja je bila zlatna, počasna karta Američke
trenerske federacije i on je jedini trener van S.A.D-a koji je
imao tu čast.
Lepo je što su u ovu izvrsnu monografiju uključeni španski
igrači (tamo su ga jako voleli), naši pomoćni treneri i par kolega.
Uživaoci naše košarke će ozbiljno uživati u ovom delu, nalik
meni.
Ocena 10
Нема коментара:
Постави коментар