U prethodnih par dana, bilo je upitno da li će iko od naših osvojiti
medalju na Olimpijskim igrama. I konačno se desilo da imamo
medalju i to bronzu u streljaštvu (drugu u ovom sportu, a evo
priče o prvoj https://sportisk.blogspot.com/2021/07/jedno-sjajno-srebro-zamalo-da-je-bila-i.html).
Milenku Sebiću je ovo bilo drugo učešće na Olimpijskim igrama
(u Riu 2016, u disciplini vazdušna puška na 10 m bio 33. mesto,
u malokalibarskoj pušci na trostavu sa 50 m bio 11. mesto),
a na ovogodišnjim Olimpijskim igrama bio 4. u kvalifikacijama u
ovoj disciplini (na linku iznad ima njegov plasman u vazdušnoj
pušci i miksu) i tako ušao u finale.
Finale?
U prvom stavu (pucanje klečeći), bio peto mesto (Ukrajincu Kulišu
se pokvarila puška) i to je bila dobra pozicija.
U drugom stavu (pucanje ležeći), Sebića prestigao Norvežanin
Heg u drugoj seriji i bio na šestom mestu.
U trećem i finalnom stavu (pucanje stojeći), Sebić se probio
na peto mesto, Kuliš ponovo imao problema sa svojom puškom
(žalba nije bila uračunata i pao na osmo mesto). Nekim čudom,
Sebić završio na trećem mestu.
Konačni deo finala je bilo pucanje na ispadanje. Osoba sa
najslabijim poenima/krugovima u svakoj seriji ispada, Sebić uspeo
da prestigne Hega i pobedio ga sa 0.7 krugova!
Ta medalja me jako obradovala (mislim da većina ljudi nije ni
očekivala medalju) i trebalo bi da nam krene na ovim specifičnim
Olimpijskim igrama.
P.S
Svaka njemu čast na jednom važnom postupku. U jednom
od fotografisanja sa medaljom, on se setio osobe koje na žalost
nema godinu dana.
Na slici je njegova koleginica Bobana Veličković (1990-2020).
Ona je bila najtrofejnija evropska strelkinja u disciplini vazdušni
pištolj, učesnica OI u Londonu 2012. i Riu 2016. i među najboljim
strelkinjama svoje generacije. Razlog njene
prerane smrti bila komplikacije posle porođaja. Po njoj se će zvati
sportski centar u rodnom Boru, što je svakako zaslužila.
Нема коментара:
Постави коментар