Apsolutna istina nekadašnjeg velikog, kontroverznog boksera

 

 Od prošle godine se penzionisao, bio jedan od najkontroverznijih

 ličnosti u svom sportu i van njega (pogotovo u privatnom životu).

 Svoju autobiografiju je napisao sa Lerijem Slomanom, u originalnoj

 verziji izdata 2013, dok kod nas prevedena deset godina kasnije.

 Sajt+društvene mreže https://miketyson.com/.

 Instagram koautora https://www.instagram.com/larry_ratso_sloman/.

                                            

 

 Odrastao u teškoj sirotinji i nezgodnom kraju u Braunsvilu (istočni

 Bruklin, Njujork) i zapao u ozbiljne kriminalne vode u detinjstvu.

 Čovek koji je otkrio njegov potencijal za sport se zove Bobi Stjuart

 (radio je kao savetnik za maloletne zatvorenike, a pre toga se kratko 

 bavio boksom).

                                                 

 Stjuart usmerio Tajsona ka promoteru i treneru Kasu D' Amatu koji

 uspeo da od njega napravi vrhunskog boksera u tako mladim 

 godinama (na žalost, nije doživeo da vidi Tajsona kao najmlađeg

 šampiona u superteškoj kategoriji sa samo 20 godina).

                                            

  Imali su burne trenutke, dok sa druge strane ga Tajson doživljavao 

 kao svog starog oca (D' Amato je bio njegov staratelj, kad je 

 Tajsonova majka preminula u njegovoj 16. godini).

                                              

                                             

 Još jedan trener bio zaslužen za njegove bokserske uspehe je i Kevin

 Runi.

                                               

 Slava ga baš ozbiljno opila i bez zadrške govorio o svojim porocima,

 određenim ,rekreacijama' koje su bile veoma samouništavajuće i

 bio prepun sebe.

                                                    

 Tajsonova saradnja sa promoterom Donom Kingom bila šarenolika,

 ali se završila sa velikim gorčinama, tužbama i spor između njih je

 rešen van suda.

                                                

 U autobiografiji, spominje se njegovo hapšenje iz 1991. i Desire

 Vašington ga optužila za silovanje. To je i dan danas škakljiv slučaj,

 a ispalo da je ona krivac (na vama je da odlučite da li je bila kriva

 ili ne).

  Bio je u zatvoru u periodu 1992-1995 i tada imao blago pročišćenje.

                                                  

 I nakon izlaska iz zatvora, opet je počeo sa porocima i nije planirao

 stati sa istima (to se ozbiljno odrazilo na njegovu karijeru i privatni

 

 život koji je bio baš buran i nezgodan).

                                                 

 

 Cenim njegovu istinu i priznanje da je krivac za stvari koje

 počinio, a poziv za najozbiljnije trežnjenje je bio nakon tragičnog 

 gubitka ćerke u 2009. godini koja imala 4 godine.

  Posle par rehabilitacija, konačno se izlečio i živi povučenije, sa

 svojom trećom suprugom i porodicom.

                                    

  Autobiografija sa kontroverznim događajima, rečnik je u njegovom

 stilu (da je ista bila cenzurisana, ne bi bilo to), doživljaj mi bio u

 stilu gledanja dinamične dokumentarne serije sa 10 epizoda.

                                            

  Ocena 8.5

                                                

                                                      

                                                                                                                                    

Pisac i Arsenal

 O smešno odličnom romanu Nika Hornbija

 https://kulturiska.blogspot.rs/2017/11/da-li-ce-biti-dovoljno-zabavna-i-smesna.html.


 Sledeće njegovo delo ,Stadionska groznica' je autobiografske

 prirode i ima istoimena uspešna fiktivna filmska

 verzija 1997. (u Engleskoj, autobiografija objavljena 1992, kod 

 nas 2011.).

                                          

 Kratki opis

 Nik Hornbi nam priča o svom strastvenom navijanju za fudbalski

 klub Arsenal od malih nogu do svojih tridesetih. Fudbalski 

 momenti ovog i ostalih klubova sa kojima se susretali

 paralelno idu sa njegovim odrastanjem, devojkama, poslovima,

 odnosu sa porodicom i društvom...



 Zavolećete ovo autobiografsko štivo i ako ne volite fudbal.

 Hornbi je opisao razne podatke i rezultate svog Arsenala i

 drugih utakmica, al' to nije suvoparno. Autobiografija je

 za one fudbalo nostalgičare koje su volele raniji fudbal (isti mi

 bio zabavniji, nego ovaj danas).


 Ocena 10

Tiha snaga...

 Toni Dangi je kraće vreme igrao američki fudbal, četiri puta

 bio pomoćni i dvaput glavni trener. Više o njemu na sajtu i

 društvenim mrežama. 

 Sajt njegove organizacije ,All pro dad' (,Sve pro tate')

 http://www.allprodad.com/dungy/


 Njegov sajt http://www.coachdungy.com/


  Fejsbuk stranica https://www.facebook.com/TonyDungy/


 Tviter https://twitter.com/tonydungy


                                                           

 Kratki opis

 Toni Dangi je napisao autobiografiju zajedno sa Nejtanom

 Vitakerom. Tonijevi počeci su zapravo bili u košarci (to je

 interesantna priča), njegovi počeci kao igrača i trenera

 američkog fudbala, priča o porodičnoj

 tragediji i trijumfu u Super Bowl prvenstvu 2006. godine...

 Dangi je bio prvi Afroamerički trener koji osvojio ovo veliko

 prvenstvo (što je kod nas bio fudbal, kod njih američki fudbal).

 Imao je tu tihu snagu u ključnim momentima (pogotovo u

 porodičnoj tragediji). 

 Ocena 8

Ona zaslužuje samo najbolje u životu!

 Potiče iz sportske porodice (mama košarkašica Crvene Zvezde i

 osvajačica Evrolige, tata rukometaš), njen put bio poseban i ime 

 joj je Nataša Kovačević. Otvorila republičko takmičenje iz

 ženske košarke u Basketlendu, gde učestvovao naš klub i osvojio

 bronzu (a trebale smo biti srebrne). Post tog događaja

 https://sportisk.blogspot.rs/2016/12/bronzane-na-domacem-terenu.html.

 A imamo grupnu sliku sa njom. :-)

                                                  

 Kratki opis

 Nataša Kovačević je odmalena obožavala košarku. Uspešna u

 klupskoj i reprezentativnoj ekipi, za nju je život bio bajkovit.

 Ali, doživela je nesreću, iz koje izašla kao pobednik...

 Njena priča o počecima u košarci, nesreći, kako se oporavljala i 

 nastavku sa životom me dirnula, u nekim trenucima rastužila i 

 naterala da postavim razna životna pitanja u sebi.

 Nataša se iz situacije gde većina ljudi poklekne i duboko

 padne u depresiju podigla nalik feniksu i drago mi je što neko 

 vreme posle nesreće igrala košarku. Za nju, očekujem da će biti u 

 nekoj funkciji vezano za košarku (bila je predsednica u ŽKK 

 Crvena Zvezda godinu dana) i zaslužuje sve najbolje u životu!

 Ocena 10

 P.S

 Odlična vest jeste da je diplomirala na Univerzitetu ,Union Nikola 

 Tesla' u Beogradu sa desetkom (pre toga, završila ekonomiju) na 

 smeru Menadžment u sportu! :-D :-D 

 Upisala i master studije na Univerzitetu Nort Ambri

 u Njukaslu, smer liderstvo i menadžmentstvo! :-)

 Tviter https://twitter.com/nacika7?lang=sr

 Instagram https://www.instagram.com/nacika7/?hl=sr

 Njena fondacija http://natasakovacevicfoundation.com/