Zlatne i četvrti

 Osam muških i šest ženskih ekipa su bile na takmičenju

 odbojke na pesku na Adi.

 Naš klub imao predstavnike u ženskoj inkluzivnoj i muškoj

 odbojci na pesku, a pravila su sledeća.

 1. Svako ko prima prvi servis, mora čekićem istu primiti 

 (dozvoljene su nadlanice, pesnice, glava, zabranjeno primiti na

 prste).

 2. Igra se na dva seta do 15 poena.



 Bile smo u prvoj diviziji sa Pančevom i Zrenjaninom, momci u

 prvoj diviziji sa Zrenjaninom, Kragujevcom i Vranjem. Pri svakom

 meču, sa prskalicom se dobro kvasila dva terena sa crevom,

 čisto da ne igramo po pakleno prevrućem pesku.


 U slučaju nas, sve je išlo veoma dobro i sa Zrenjaninkama odigrale

 jak duel (pobedile smo sa 2:0 u setovima). Druga i poslednja

 utakmica protiv Pančevki se igrala do 10 poena i na žalost,

 jedna od naših morala da ode na posao i ne prisustvuje finalnoj 

 utakmici.

 Finalnu utakmicu smo odigrale bez rezervi i opet bile veoma 

 uspešne sa 2:0 u setovima, osvojivši zlato! :-D



 Momci osvojiše 4. mesto i ovo im bilo veoma značajno iskustvo

 (kao i nama devojkama). Sve ekipe su regularno igrale, divizije

 prave i odbojkaški tereni na pesku Ade Ciganlije su prava oaza.

                                             

    

Dobar rezulat

   Nije naš klub dugo imao navijače svojih redova, Jeca i ja smo bile

 počasne navijačice. Vreme za put ujutru hladnjikavo i guste

 magle, vozač minibusa iz firme ,Jumbo travel' je morao sporije

 voziti. Magle više nije bilo pred kraj našeg odredišta u sali

 Košarkaškog kluba Borca iz Čačka. Celokupna sala je besprekorna

 i uredna, samo da ima naslona za sedišta (to je jedina mana).

 Deset klubova iz Srbije je učestvovalo na ovom takmičenju, prvo je

 bilo divizioniranje. 

                                     

Vukijevo zagrevanje

               

                                  

Dogovor našeg tima

   U diviziji smo bili ok, prava stvar počinje tek na takmičenju.

  Prva utakmica, Vuki dao iznenađujući koš na polju sa

 slobodnog bacanja, Stefan i Filip su bili dobar unified tandem, ali

 smo izgubili od starijih igrača iz Jabuke. Koje smo mogli pobediti.

 Drugu utakmicu protiv mlađanih Nišlija smo isto mogli pobediti,

 protivnici su imali jednog visokog igrača sa brojem 9 koji je super

 lako davao koševe. Za vreme celokupnog navijanja, bila sam 

 mnogo glasnija od Jece (ne u negativnom smislu) i dobro mi glas

 ostade normalan.

 I u poslednjoj trećoj utakmici, Pančevci su nas zasluženo pobedili.

 Za utakmice u ostale dve grupe, Kruševac je bio odličan u

 svakom smislu. Kao i Čačani i Kragujevčani.

 U stvari, svi timovi su na svoj način bili dobar, dajući specijalan

 pečat ovom takmičenju.

                                     

   

                                       

   Četvrto mesto i sva mesta ispod njega nisu i ne treba da budu

 smak sveta. Naši se trudili koliko su mogli, nismo pravili prekršaje

 ni nekog povredili. Biće sledeće godine sigurno dobar rezultat.

                                       

Trener Milan, Filip, Natalija, Stefan, Sofija, Vuk, Dare, Nikola i trener Tanja. Miša je bio deo ovog tima, ali nije na slici

   Za vreme povratka kući, svi smo dremnuli i vratili se rano uveče

 kući. Ovaj blog od jučerašnjeg događaja bih stavila tada, ali sam

 jedva postavila fotke na mom Fejsbuku. I posle toga, ubrzo zaspala.

 Celokupno, zadovoljna sam svojim timom iz sportskog kluba

 ,Singidunum'. :-)

Dobro je,četvrto mesto protiv najjačih.Ipak je to velika stvar

   Finale Francuska i Srbija je prošlo sa našim četvrtim mestom i

 očekivanom pobedom domaćina Francuza.

  Prvu četvrtinu na žalost nisam odgledala celu, jer sam mislila da

 utakmica počinje u 14:30, a ne u 14 sati. Francuzi su u prvoj

 četvrtini vodili sa većom i ključnom razlikom 2:7 i Sale nam dobi

 tehničku grešku! Spasi nas Bogdanović sa slobodnim bacanjima,

 rezultat nerešen 16:16 (tad sam počela da gledam).

 Druga četvrtina počela našim vođstvom (konačno) 19:16 i šteta,

 auto koš, Francuzi vode 28:31. Konačni rezultat u drugoj četvrtini

 je 32:37 za rivale. U trećoj četvrtini bi se naši mogli više

 skoncentrisati i ne naprave slične greške kao prekjuče.

 Treća četvrtina, pravi očaj! Pritisak, samo da se šutne bilo gde

 (ponavljaju se greške od prekjuče), Sale nikad napetiji i ljući

 nije bio, crna serija bez koševa sa naše strane, itd, itd. A

 da, bio je navijač domaćina kao glavni crveni Veliki Štrumf. 

 Rezultat 44:58.

 Očekivala sam u poslednjoj četvrtini buđenje naših i od toga...

 ništa. Kad je bio 4 minut, više nisam mogla da gledam. Gde je ona

 poznata upornost? Zašto su morali žuriti i juriti? Čini mi se da su

 ovu ključnu četvrtinu odigrali malodušno i to nisam

 očekivala. Kraj 81:68 za domaćine i bronzane.

 Čestitam domaćinima, za nijansu su bili bolji od nas. Razočarenje

 je bilo samo zbog istih grešaka kao prekjuče, danas su naši bili

 efikasniji u slobodnim bacanjima i dvojkama (trojke ni danas nas

 nisu htele).

 Čestitam i našima na uspešnom i dobrom četvrtom mestu. I za

 divno čudo, dok sam čitala komentare na sajtu ,Blica', komentari

 su bili polovični. Pretpostavljala sam da će biti negativni, znate

 na šta mislim. Sledeće godine će biti održana tri kvalifikaciona

 turnira povodom Olimpijskih Igara u Rio. Potrebna nam je veća

 borbenost, upornost, da više nikad, nikad ne šutiraju i jurišaju

 bezveze, Sale ne podnese ostavku i šteta što zbog povrede Boban

 Marjanović nije bio na ovom EP-u. Mora da postoje još bolji

 igrači, a nisu pozvani.

   P.S.

  Četvrto mesto u Evropi je značajno, naši imaju još da uče, volela

 bih da u svakoj poziciji imamo po tri-četiri igrača. Košarkaši u

 ovom 21. veku će uvek biti bolji od fudbalera pozera-snobova koji

 prvi strani jezik nemaju pojma, nemaju borbenost i upornost, non

 stop kukaju i očajno igraju već više od deset godina.

 Košarkaši, ima da uspete u kvalifikacijama, normalni navijači

 veruju u vas!