Sportska porodica 1

 Božidar Maljković je kratko igrao košarku i sa 19 godina bio

 trener KK Ušća (dve godine). Osvojio četiri puta Evroligu

 (dvaput sa Jugoplastikom, jednom sa Limožom i jednom sa

 atinskim Panatinaikosom) i našao se među 50 odabranih osoba

 koje su najviše doprinele Evroligi u 2007. (tada je bilo 50

 godina od osnivanja Evrolige). Od prošle godine, postao je

 predsednik Olimpijskog komiteta Srbije. 

                                             

 Njegova ćerka Marina je kao šesnaestogodišnjakinja bila 

 asistent trenera u francuskom klubu Abelies de Rueil.

 Prvi posao kao glavnog trenera je bio u KK Ušće, bila uspešna

 u Hemofarmu i Partizanu i nikad nećemo zaboraviti njen

 uspeh koji je uradila sa ženskom seniorskom reprezentacijom

 (zlato sa Evrobasketa 2015. i bronzu sa OI-ja u Riu 2016.).

 Rastužila me njena ostavka kao selektora reprezentacije

 (post https://sportisk.blogspot.rs/2017/01/stav-o-ostavci-marine-maljkovic.html) i

 trenutno je trener u Galatasaraju (one su još uvek u Evroligi).

 Njen naslednik Karadžić ništa nije valjao, a sjajna vest jeste

 da ipak vraća u reprezentaciju, jeee!!! :-D :-D

 Fejsbuk stranica njenog pokreta za poboljšanje ženske košarke

 kod nas https://www.facebook.com/pokretmarinamaljkovic/.

                                                

Šta je posebno kod ove porodice?

 Njihov uspeh, to što je tata preneo ćerci važno i veliko znanje.

 Marina je poboljšala stanje ženske košarke, a očekujem od nje

 da će rezultati biti još veći i bolji.