Odlična zabava i edukacija na Sajmu sporta

   Posle standarnog treninga našeg kluba, ovo katastrofično vreme

 sa susnežicom nije omelo Dareta, Vuka i mene da odemo danas na

 Sajam sporta. Dan pre je bilo otvaranje ovog sajma, naši sportisti

 Đuka i Jeca nam preneli dosta pozitivnih utisaka. Veliki plus jeste

 da je ovaj Sajam besplatan. Po mom mišljenju, najinteresantniji

 štandovi su bili:paraolimpijski, košarkaški, odbojkaški, teniski, 

 stonoteniski i naravno Specijalne Olimpijade (to je bio najveći

 razlog odlaska na Sajam sporta). Dočekali su nas naši odbojkaši

 Unified partneri Nemanja i Luka, kao i direktor Stanojević i jedan

 od sekretara Nemanja. Kao poklone, dobili smo belo crvenu

 platnenu kesu, flajere, crveno belu veliku fasciklu, crveni planer sa 

 super hemijskom olovkom, pet šarenih manjih nalepnica i jednom

 većom i belu gumenu lopticu. Lepo smo se ispričali sa Nemanjom

 i Lukom, jedina mana jeste što im štand nije bio blizu centralnog

 dela. Za kraj, Dare, Vuk i ja odgledali nastup kapuerista, koji su

 nas potpuno oduševili, čak sam i malo đuskala. Da ne bih dužila

 više, zaključak je isti kao i naslov. :-)   

Super ubedljiva pobeda! (plus) Nema prenosa! (minus)

   Na svim mogućim internet kanalima i sportskim sajtovima, tražila 

 sam košarkašku utakmicu naših dama protiv Luksemburga.Traži, 

 traži i traži svuda direktan prenos, sa slikom i tonom pola sata i šta

 sam dobila?Jedno restartovanje laptopa, ljutnju, razočarenje i 

 odlazak na spavanje.

 Prikazivao se rezulat samo na Live Tv kanalu (fenomenalan je

 skroz kanal, preporučujem). 

  Na žalost, bez slike i tona. Moram iskritikovati specijalno

 RTS. Oni su kao jedina, najbolja i posebna televizija trebali da

 prenesu drugu utakmicu naših super dama, kao iskupljivanje za 

 neprikazivanje prve! Njihova skraćenica bi trebalo biti ovako. 

 Reprizama terorišemo Srbiju. O toj

 na žalost našoj državnoj televiziji ne treba gubiti vreme, odnosno

 pisanje u mom slučaju, već da se

 fokusiramo na naše super dame. Na drugoj utakmici, one su bile

 100 % favoriti i rasturile još više svoje protivnice. I to sa 132:38.

 Ako znate neku košarkašku utakmicu sa većom razlikom slično

 ovoj, slobodno napišite na komentarima. Starija Dabović leči

 povredu, mlađa se zasluženo odmorila i Dajana Butulija se

 oporavlja od operacije slepog creva. Sve naše su dobile minutažu i

 upisale u strelce, super plus. Od toga, sedam njih je imalo

 dvocifrene poene, dupli plus. Očekivana pobeda me mnogo 

 obradovala sledeći dan (danas) i

 uklonila svo loše raspoloženje što ne pronađoh igde tu utakmicu 

 sinoć.

 U našoj kvalifikacionoj grupi smo naravno prve, igramo u februaru

 protiv Nemica i Ukrajinki. Dame, bliže se praznici, naodmarajte se,

 kasnije vredno trenirajte i vi ćete se sigurno kvalifikovati za EP! :-)

Prelepo guten Abend und gute Nacht za naše košarkašice

   Ova maestralna utakmica naših devojaka je prva za

 kvalifikacije za EP u 2017. godini. Veliki plus je puna Hala Pionir.

  Da nije bila besplatna utakmica, jedva bi došlo trećina sinoćnje 

 publike podržati naše. Veliki 

 minus je Javni servis što nije hteo preneti ovu važnu utakmicu, već 

 samo Arena Sport 1 (utakmicu gledala preko neta). Aleksandra 

 Radović i njen prelep, bogat glas, savršeno i

 na svoj način otpevala himnu.

  Prva četvrtina je počela sa naših 7:0 i Nemice su bile u žešćem

 šoku od kog se nisu oporavile i stalno smo bile u plusu. Ana 

 Dabović je briljirala i ovu četvrtinu smo završile

 uspešnom trojkom od strane Tamare Radočaj. Rezultat 23:17.

 Naša lavovska i uspešna druga četvrtina. Aleksandra Crvendakić

 vezala pet poena. Mlađa Dabovićka ponovo razbija i to sa tri

 vezane trojke! Rezultat dovoljno govori 48:29.

  Srpska Amerikanka u trećoj četvrtini koja je nedavno došla u naše 

 redove Danijela Pejdž (Danielle Nicole Page) oduševila publiku 

 trojkom. Već se znalo da mi pobeđujemo, ali je bolje što smo i 

 dalje pritiskale Nemice. Uz zvuk sirene dalje od sredine terena je

 dala trojku Nemica Fikil i još smo u dalekom i odličnom plusu sa

 rezultatom 76:47.

 Stigle smo do stotke, zahvaljujući starijoj sestri Dabović, iako ima

 slomljen prst na levoj ruci. U poslednjoj četvrtini smo bile

 fenomenalne. Nijedna igračica nije bila izostavljena, pravi tim i

 samo neka tako nastave, bilo na domaćem ili stranom terenu.

 Dosta jak rezultat 100:57, volela bih da sa ovim uspehom (naravno

 i zlato sa EP-a), motivišemo srpske ženske klubove, otkrijemo nove

 košarkašice. I one prikazuju pozitivnu sliku žene.

 Marini Maljković treba dati nacionalnu penziju, za renesansu

 srpske košarke i nek' nam bude trener još dugo, dugo vremena

 (dešavaće se porazi, to je ljudski). Naše će igrati još dve utakmice

 protiv Luksemburga (njih sigurno pobeđujemo) i Ukrajine (tu će

 biti zanimljivo,bar bi trebalo). Nakon sjajne pobede, slatko sam

 zaspala.

  

  

Dobar rezulat

   Nije naš klub dugo imao navijače svojih redova, Jeca i ja smo bile

 počasne navijačice. Vreme za put ujutru hladnjikavo i guste

 magle, vozač minibusa iz firme ,Jumbo travel' je morao sporije

 voziti. Magle više nije bilo pred kraj našeg odredišta u sali

 Košarkaškog kluba Borca iz Čačka. Celokupna sala je besprekorna

 i uredna, samo da ima naslona za sedišta (to je jedina mana).

 Deset klubova iz Srbije je učestvovalo na ovom takmičenju, prvo je

 bilo divizioniranje. 

                                     

Vukijevo zagrevanje

               

                                  

Dogovor našeg tima

   U diviziji smo bili ok, prava stvar počinje tek na takmičenju.

  Prva utakmica, Vuki dao iznenađujući koš na polju sa

 slobodnog bacanja, Stefan i Filip su bili dobar unified tandem, ali

 smo izgubili od starijih igrača iz Jabuke. Koje smo mogli pobediti.

 Drugu utakmicu protiv mlađanih Nišlija smo isto mogli pobediti,

 protivnici su imali jednog visokog igrača sa brojem 9 koji je super

 lako davao koševe. Za vreme celokupnog navijanja, bila sam 

 mnogo glasnija od Jece (ne u negativnom smislu) i dobro mi glas

 ostade normalan.

 I u poslednjoj trećoj utakmici, Pančevci su nas zasluženo pobedili.

 Za utakmice u ostale dve grupe, Kruševac je bio odličan u

 svakom smislu. Kao i Čačani i Kragujevčani.

 U stvari, svi timovi su na svoj način bili dobar, dajući specijalan

 pečat ovom takmičenju.

                                     

   

                                       

   Četvrto mesto i sva mesta ispod njega nisu i ne treba da budu

 smak sveta. Naši se trudili koliko su mogli, nismo pravili prekršaje

 ni nekog povredili. Biće sledeće godine sigurno dobar rezultat.

                                       

Trener Milan, Filip, Natalija, Stefan, Sofija, Vuk, Dare, Nikola i trener Tanja. Miša je bio deo ovog tima, ali nije na slici

   Za vreme povratka kući, svi smo dremnuli i vratili se rano uveče

 kući. Ovaj blog od jučerašnjeg događaja bih stavila tada, ali sam

 jedva postavila fotke na mom Fejsbuku. I posle toga, ubrzo zaspala.

 Celokupno, zadovoljna sam svojim timom iz sportskog kluba

 ,Singidunum'. :-)

Specijalna Olimpijada Srbije-takmičenje iz atletike u Beogradu

  Prvi put, nisam učestvovala na atletici, već bila navijač, gledalac i

 volonter. Stižemo Vuk i ja na lokaciju takmičenja u Republičkom

 zavodu za sport, nebo i vreme nije bilo za sedenje na tribinama, ali

 idealno za sve učesnike ovoga takmičenja. Deset klubova iz cele

 Srbije je bilo odlično primljeno i dobro došlo na ovom takmičenju,

 naš klub ,Singidunum' je iz ove kraljice sportova imalo osam

 predstavnika, što je rekord. Dve Jelene, dva Dušana, Ivan, Miša,

 braća Marko-Mare i Nenad-Neša, Ivana Ž i Đuka.

 Na takmičenju su bile iskusne i dobre sudije, nije bilo

 neregularnosti i nepravilnosti, atmosfera na samom divizioniranju,

 takmičenju i dodeli medalja bila za 10! ;-)

 Discipline su bile: trčanje na 100 i 400 metara, skok u dalj iz zaleta,

 skok u dalj iz mesta i bacanje kugle.

 Obavili smo kratak i dobar defile svih učesnika, volonteri su bili

 stalna i odlična pomoć. Svi učesnici sa trenerima su zadovoljni i

 srećni.

    
                            Dušan stariji (crni dres) i Ivan (crveni)

Kroz osmeh, Mare osvaja zlato! :-D

Miša (crveni dres) jedva čeka da zatrči

                                   Đukina profi priprema pred trku ;-)

Dušan mlađi (beli dres) i naša crvena dvojica :-)

Jelenin dobar hitac :-)

Ivanina koncentrisana priprema

Dušanov debi kao bacaš kugle za klub

                             Navijači i učesnici

Navijačica, njen brat i učesnici

  

  Naši su osvojili 15 medalja,veliki uspeh! :-D I da niko nije

 osvojio,bitno je da su se svi odlično proveli i učestvovali.

                                   

Trka na 100 m

Na ovoj slici je trebao biti drugoplasirani Ivan, otišao kući. Trka na 100 m

                       Maretov veliki radostan osmeh, trka na 100 m

                                       

Trka na 100 m

Trka na 100 m

Mare, Miša i Nenad, sve naši! :-) Skok u dalj, iz mesta

Skok u dalj iz mesta

                               Bacanje kugle

           

        Fantastične Vesna iz Zrenjanina, Zorica iz Čačka i naša Ivana 

                             u bacanju kugle

Đuka osvojio bronzu u kugli, Ivana osvojila bronzu u trčanju na 100

 m i Jelena V osvojila srebro u bacanju kugle.

Dobro je,četvrto mesto protiv najjačih.Ipak je to velika stvar

   Finale Francuska i Srbija je prošlo sa našim četvrtim mestom i

 očekivanom pobedom domaćina Francuza.

  Prvu četvrtinu na žalost nisam odgledala celu, jer sam mislila da

 utakmica počinje u 14:30, a ne u 14 sati. Francuzi su u prvoj

 četvrtini vodili sa većom i ključnom razlikom 2:7 i Sale nam dobi

 tehničku grešku! Spasi nas Bogdanović sa slobodnim bacanjima,

 rezultat nerešen 16:16 (tad sam počela da gledam).

 Druga četvrtina počela našim vođstvom (konačno) 19:16 i šteta,

 auto koš, Francuzi vode 28:31. Konačni rezultat u drugoj četvrtini

 je 32:37 za rivale. U trećoj četvrtini bi se naši mogli više

 skoncentrisati i ne naprave slične greške kao prekjuče.

 Treća četvrtina, pravi očaj! Pritisak, samo da se šutne bilo gde

 (ponavljaju se greške od prekjuče), Sale nikad napetiji i ljući

 nije bio, crna serija bez koševa sa naše strane, itd, itd. A

 da, bio je navijač domaćina kao glavni crveni Veliki Štrumf. 

 Rezultat 44:58.

 Očekivala sam u poslednjoj četvrtini buđenje naših i od toga...

 ništa. Kad je bio 4 minut, više nisam mogla da gledam. Gde je ona

 poznata upornost? Zašto su morali žuriti i juriti? Čini mi se da su

 ovu ključnu četvrtinu odigrali malodušno i to nisam

 očekivala. Kraj 81:68 za domaćine i bronzane.

 Čestitam domaćinima, za nijansu su bili bolji od nas. Razočarenje

 je bilo samo zbog istih grešaka kao prekjuče, danas su naši bili

 efikasniji u slobodnim bacanjima i dvojkama (trojke ni danas nas

 nisu htele).

 Čestitam i našima na uspešnom i dobrom četvrtom mestu. I za

 divno čudo, dok sam čitala komentare na sajtu ,Blica', komentari

 su bili polovični. Pretpostavljala sam da će biti negativni, znate

 na šta mislim. Sledeće godine će biti održana tri kvalifikaciona

 turnira povodom Olimpijskih Igara u Rio. Potrebna nam je veća

 borbenost, upornost, da više nikad, nikad ne šutiraju i jurišaju

 bezveze, Sale ne podnese ostavku i šteta što zbog povrede Boban

 Marjanović nije bio na ovom EP-u. Mora da postoje još bolji

 igrači, a nisu pozvani.

   P.S.

  Četvrto mesto u Evropi je značajno, naši imaju još da uče, volela

 bih da u svakoj poziciji imamo po tri-četiri igrača. Košarkaši u

 ovom 21. veku će uvek biti bolji od fudbalera pozera-snobova koji

 prvi strani jezik nemaju pojma, nemaju borbenost i upornost, non

 stop kukaju i očajno igraju već više od deset godina.

 Košarkaši, ima da uspete u kvalifikacijama, normalni navijači

 veruju u vas!
  

Košarkaši,košarkaši,idemo dalje. Možemo!!!

 Sinoć odgledala preko super sajta za direktno gledanje sportskih

 događanja ,livetv.sx/rs/' polufinale Evropskog prvenstva u košarci

 Srbija protiv Litvanije. Mediji, strastveni i burni navijači i oni manji

 su očekivali da ćemo pobediti državu uspešne košarkaške ekipe

 Litvanije. Uvek postoji ali...

 Pitala kolegu i koleginicu, oboje ljubitelji sporta o ishodu sinoćnje

 utakmice, on rekao sigurno pobeđujemo, ona rekla možda da ili ne,

 moje mišljenje bilo da će biti gusto. Što i donekle bilo.

 Prva četvrtina, Teodosić otvorio trojkom i tri minuta nismo

 ubacili koš. Nisu nas htela slobodna bacanja, niti trojke gde smo mi

 poznati i odlični po tome, rezultat 17:22 za Litvaniju.

 Protivnici na početku druge četvrtine su kontrolisali rezultat i imaju

 svog Raduljicu, Antanas Kavaliauskas. Meni je njihov duel bio

 prilično zanimljiv.

 Opet nas neće koševi u ovoj četvrtini, naši su bezveze jurili i bili

 u zbrci. Marković dobro istrčao kontru i dobi rampu i taj

 pogodak nije bio priznat! Uključili se u dobru brzinu i veštinu naši

 i konačno nas hoće ubavivanje koševa! Rezultat 34:35 za njih, 

 mnogo gust, ali dobar i verovala sam da ćemo u trećoj četvrtini 

 uspeti da stignemo Litvance.

 Treća četvrtina i treća crna serija naših košarkaša. I konačno da i

 mi vodimo sa 43:40, uz dva Raduljičina slobodna bacanja i

 Markovića. I opet, oni vode sa 43:48. Da li je moguće, u poslednjoj

 četvrtini, ponovo crna serija? Bjeličine trojke su konačno proradile,

 kao i Teodosićeve. Bilo je čudnog sviranja faulova, pritisak kod 

 naših da izjednače bio sve veći i žešći i to je rezultiralo porazom 

 64:67.

 Čestitam boljim protivnicima Litvancima, iskoristili su odlično našu

 nepotrebnu žurbu da damo bilo gde koš, kao pritisak i nervozu da 

 ih pobedimo i igramo protiv Španaca. Statistika je išla u korist 

 protivnika, utehe su Teodosićevih 16 koševa i da su se pred kraj, 

 malo naši probudili, samo prekasno.

 U manjem rangu sam se nervirala, protivnici super jaki i opasni

 Francuzi, od kojih šestoro igraju u NBA ligi, među kojima je

 najpoznatiji Toni Parker.

 Moraćemo odigrati kvalifikacije za Rio i razumem kako se

 trenutno oseća naša reprezentacija. Prvi poraz na ovom prvenstvu i

 i najvažnijem delu takmičenja ulaskom u finale jeste bolan i težak.

 Verujem našoj poznatoj borbenosti, efikasnosti, većem timskom 

 radu i da svi naši pojačaju svoje adute protiv Francuza sutra.

 Igrati protiv Francuske je velika čast, očekujem utakmicu sa puno

 akcija, koševa i naravno, da naši osvoje bronzu! ;-)

 I za sve one koji se dure, ljute i psuju što su sinoć izgubili 

 poručujem da ne razumeju pritisak, napetost i nervozu naše 

 reprezentacije i molim da ne dožive košarkaši teške reči ukoliko 

 izgube protiv Francuza. A ukoliko pobedimo, biće odlično! Šta god 

 uradili, ponosna sam i zadovoljna ovom ekipom i sa Đorđevićem je

 naša reprezentacija se uspešno evoulirala i biće još bolji igrači.

 Direktno se plasirala oba rivala Španija i Litvanija, na evropskom

 delu kvalifikacijama za Rio su:mi, naši sutrašnji rivali,

 Grčka, Italija i Češka.

 Idemo dalje i možemooo!!!